За почетак је важно разумети једну ствар:

CPIсе не зове Индекс корупције.

Његов пуни назив је Индекс перцепције корупције (Corruption Perceptions Index – CPI).

Најважнија реч је – перцепција.

То значи да CPIне мери директно колико корупције стварно постоји. Не постоји уређај који каже: Србија има 33, Црна Гора 46, а Данска 89 јединица корупције.

А ако мерите перцепцију, онда није важно само шта се у држави заиста дешава, већ и каква слика о њој стиже до оних који је оцењују.

Експерти читају извештаје Европске комисије, медије, анализе невладиних организација, ставове власти, опозиције и пословне заједнице.

Зато је важно питање:

Да ли они који оцењују Србију виде целу слику?

Афере и гласине су гласне и видљиве. Мање се говори о електронским јавним набавкама, европским правилима, регулаторним реформама и институцијама које већ раде под међународним надзором.

То не значи да је CPIнамештен.

Али значи да број 33 треба разумети пре него што га прихватимо као меру стварног нивоа корупције.

Transparency Internationalобјашњава да се оцена заснива на томе како стручњаци и људи из пословног света процењују корупцију у јавном сектору једне земље.

То је важна разлика.

CPIне броји колико је новца украдено.

Не броји колико је људи дало мито.

Не утврђује колико је тендера било намештено.

Не броји колико је министара, директора или државних службеника било корумпирано.

Он, најједноставније речено, показује какав утисак о корупцији у једној држави имају они који је оцењују.

Србија је на Индексу перцепције корупције за 2025. годину добила 33 од могућих 100 поена и заузела 116. место међу 182 државе.

Црна Гора има 46 поена, Молдавија 42, Северна Македонија 40, а Албанија 39.

Када се ови бројеви појаве у медијима, закључак обично делује једноставно:

Србија је корумпиранија од свих њих.

Али да ли је то заиста оно што је измерено?

НИЈЕДНА ДРЖАВА НА СВЕТУ НЕМА 100 ОД 100

CPIкористи скалу од 0 до 100.

Нула означава веома лошу перцепцију, док 100 представља идеалну, готово потпуно чисту јавну управу.

Колико има најбоље оцењена држава света?

Не 100.

Ни 95.

Данска има 89.

Финска 88.

Дакле, чак ни најбоље оцењене земље света не добијају максималну оцену.

То значи да, према самој логици индекса, ризици од корупције постоје практично свуда.

Разлика је у томе колико су институције добро оцењене и колико поверења уживају.

Зато није исправно свет делити на „корумпиране“ и „некорумпиране“ државе.

Постоје земље које се перципирају као више или мање корумпиране.

И управо зато је важно питати:

Ко даје оцену и на основу чега?

КО ЈЕ СРБИЈИ ДАО 33?

Србија није добила једну оцену од једне институције.

За њен резултат коришћено је више различитих извора.

Међу њима су:

• Бертелсманов индекс трансформације (BTI)
• Economist Intelligence Unit (EIU)
• Freedom House
• S&P Global Insights
• PRS International Country Risk Guide
• V-Dem
• World Justice Project (WJP)

Када се њихове оцене погледају одвојено, добија се много занимљивија слика.

Извор	Србија 2025.	Промена
Бертелсманов индекс трансформације (BTI)	34	−5
Economist Intelligence Unit (EIU)	34	−1
Freedom House	48	0
S&P Global Insights	32	0
PRS International Country Risk Guide	33	0
V-Dem	24	−6
World Justice Project (WJP)	28	−3

Овде се види нешто што се из коначног броја 33 не види.

Више извора уопште није снизило оцену Србије.

Freedom Houseостао је на истом нивоу.

S&P Global Insightsтакође.

PRSније променио оцену.

Economist Intelligence Unitпомерио ју је само за један поен.

Највећи део пада долази из само три извора:

V-Dem: −6

BTI: −5

WJP: −3

И зато је право питање:

Шта су та три извора видела другачије?

СРБИЈА ДАНАС ИМА МНОГО ВИШЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ МЕХАНИЗАМА НЕГО ШТО СЕ ИЗ БРОЈА 33 МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ

Овде долазимо до дела приче који се у расправама о CPI-ју често занемарује.

Србија данас није држава у којој се јавни послови обављају без правила и без јавног трага.

Напротив.

У бројним областима изграђени су системи који су значајно транспарентнији него пре десет или двадесет година.

Најједноставнији пример су јавне набавке.

Србија има електронски Портал јавних набавки.

На њему се јавно могу видети планови набавки, поступци, огласи, одлуке, уговори и друга документација.

Грађани, новинари, компаније и организације могу да прате велики број поступака који су раније били далеко мање доступни јавности.

Постоји велика разлика између система у коме се ништа не види и система у коме постоји дигитални траг, документација, рокови и могућност јавне контроле.

И то је значајан институционални напредак.

Питање је само:

Колико такви позитивни механизми утичу на CPI?

Из коначног броја то не можемо видети.

ЕНЕРГЕТИКА ПОКАЗУЈЕ ДА ВАЖНИ ДЕЛОВИ ДРЖАВЕ ВЕЋ ФУНКЦИОНИШУ ПО ЕВРОПСКИМ ПРАВИЛИМА

Још бољи пример је енергетика.

То је један од најважнијих сектора сваке државе.

Пренос електричне енергије и транспорт природног гаса подразумевају милијарде евра инфраструктуре, прекограничне капацитете, тарифе и приступ тржишту.

Управо зато је важно што Србија у овом сектору већ годинама уводи правила која су заснована на европском моделу.

Оператор преносног система електричне енергије ради у оквиру европског система оператора и примењује велики број правила која произлазе из европске енергетске регулативе.

У гасном сектору је Транспортгас Србија прошао процес сертификације оператора транспортног система, уз учешће Агенције за енергетику Републике Србије и Секретаријата Енергетске заједнице.

То је изузетно важно.

Сертификација није политичка декларација.

Она подразумева проверу независности оператора, приступа мрежи, регулаторних правила и односа према корисницима система.

Србија истовремено примењује европска правила у областима као што су:

• додела прекограничних капацитета
• транспарентност
• приступ транспортном систему
• тарифе
• балансно тржиште
• номинације и алокације
• интерконекције са суседним системима

Српски оператори нису препуштени само домаћој политичкој контроли.

Постоје међународне институције које прате примену правила.

Постоје европски оператори са друге стране границе.

Постоји обавеза размене података.

Постоје јавна правила.

Постоје извештаји.

Постоје регулаторне процедуре.

И све то указује да значајан део институционалног система Србије функционише по правилима која су директно упоредива са европским.

АКО СРБИЈА МОЖЕ ДА ИСПУНИ ОВАКВА ПРАВИЛА, ГДЕ СЕ ТО ВИДИ У ОЦЕНИ 33?

То је једно од најважнијих питања.

Србија има електронски систем јавних набавки.

Има независног енергетског регулатора.

Има операторе који пролазе европске поступке сертификације.

Има правила приступа мрежама.

Има прекограничне процедуре.

Има институције које годинама шаљу податке и извештаје европским телима.

Како се то претвара у CPIпоене?

Не знамо.

Не постоји јавно видљива табела:

+2 за јавне набавке

+3 за сертификацију

+2 за европска правила

−4 за спорни случај

−3 за политички утицај

Уместо тога, велики део резултата долази из експертске процене.

И ту долазимо до суштине проблема.

КАКО ИСТЕ ЧИЊЕНИЦЕ МОГУ ДАТИ ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ СЛИКЕ СРБИЈЕ

Енергетика је добар пример како се ствара перцепција.

Са једне стране имамо министарку рударства и енергетике Дубравку Ђедовић Хандановић.

Србија са Светском банком развија велике инфраструктурне пројекте.

Граде се и планирају нови гасни правци.

Ради се на повезивању са Северном Македонијом и Румунијом.

Развијају се алтернативни правци снабдевања.

Србија тиме постепено повећава енергетску сигурност и повезује се са ширим европским тржиштем.

Са друге стране је дугогодишњи директор Србијагаса Душан Бајатовић, који истовремено преговара са руским добављачима о наставку повољног снабдевања природним гасом.

Један аналитичар може да каже:

„Србија је и даље превише зависна од Русије.“

Други може да каже:

„Србија чува повољно постојеће снабдевање, а истовремено гради нове правце и диверсификује систем.“

И један и други гледају исте чињенице.

Разлика је у тумачењу.

Али најважније је следеће:

Ни једно ни друго није само по себи доказ корупције.

Куповина руског гаса није корупција.

Сарадња са Светском банком није доказ да корупције нема.

Дуг мандат руководиоца сам по себи није корупција.

Корупција почиње тамо где постоји приватна корист, мито, противзаконито погодовање, злоупотреба положаја или присвајање јавног новца.

То су конкретне ствари.

Све остало је политичка и економска процена.

А код индекса који мери перцепцију, политичка процена и процена корупције понекад се могу приближити више него што је пожељно.

УПОРЕДИМО САДА СРБИЈУ СА ДРУГИМА

Укупни CPIрезултати изгледају овако:

Држава	CPI 2025.
Црна Гора	46
Молдавија	42
Северна Македонија	40
Албанија	39
Србија	33

Разлика делује велика.

Али када погледамо само изворе који су Србију највише повукли надоле, слика постаје сложенија.

Држава	BTI	V-Dem	WJP
Србија	34 (−5)	24 (−6)	28 (−3)
Црна Гора	60 (0)	41 (+1)	40 (0)
Молдавија	43 (0)	53 (−6)	35 (−2)
Албанија	56 (+9)	32 (−3)	31 (+1)
Северна Македонија	51 (−5)	36 (+2)	42 (+1)

Ово показује да између различитих извора постоје огромне разлике.

И управо ту треба тражити одговор.

АЛБАНИЈА: ВЕЛИКИ СКОК КОД BTI

Албанија је код Бертелсмана (BTI) добила велики раст оцене.

Са приближно 47 на 56.

То је чак девет поена више.

Зашто?

Велики део позитивне процене долази из јачања институција које су почеле да истражују случајеве високе корупције и људе који су годинама важили за политички недодирљиве.

То јесте важан резултат.

Али истовремено и сами извештаји говоре да у Албанији и даље постоје дубоке политичке и патронажне мреже.

Другим речима:

Албанија може да има значајне постојеће проблеме, али да истовремено добије много бољу оцену јер експерти позитивно виде правац у којем институције иду.

То је важно.

Али онда морамо разумети да индекс не оцењује само тренутно стање.

Он у одређеној мери вреднује и реформски правац.

МОЛДАВИЈА: ВЕЋА ОЦЕНА ЗБОГ ПОВЕРЕЊА У РЕФОРМЕ

Молдавија има CPI 42.

Девет поена више од Србије.

И сама Молдавија има озбиљне институционалне проблеме.

Њени извештаји годинама указују на корупцију у правосуђу и политичко-пословне утицаје.

Међутим, међународни експерти позитивно оцењују снажну реформску агенду, проверу судија и тужилаца и политичку вољу за промене.

То је легитиман разлог за бољу оцену.

Али опет поставља једно важно питање:

Да ли меримо постојећи ниво корупције или поверење да ће га држава у будућности смањити?

То нису исте ствари.

ЦРНА ГОРА: 60 ПРЕМА СРПСКИХ 34

Црна Гора има чак 46 CPIпоена.

Код BTI-ја је на 60.

Главни разлог за боље оцене јесте то што је у претходним годинама покренут велики број поступака против високих функционера, људи из полиције, безбедносног сектора и других важних институција.

То јесте нешто што Србија треба пажљиво да прати.

Међутим, важно је да се и у Црној Гори многи велики поступци дуго воде и да питање коначних судских епилога остаје важно.

Зато је сасвим легитимно питати:

Да ли стварна разлика између система Србије и Црне Горе заиста одговара разлици 60 према 34 код једног извора?

Одговор није тако једноставан.

СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА: ИСТИ МОДЕЛ – РЕФОРМЕ СЕ НАГРАЂУЈУ

Северна Македонија има CPI 40.

Код појединих извора чак бележи раст.

Позитивно се вреднују нови механизми за откривање ризичних јавних набавки, повећан број истрага и институционалне реформе.

И овде, међутим, број коначних пресуда у тешким случајевима није велики.

То поново показује исти образац:

Међународни експерти снажно награђују правац реформе и активност институција.

То је разумљиво.

Али онда треба јасно рећи шта CPIделом мери.

Не само постојећу корупцију.

Већ и перцепцију институционалног правца.

V-DEM: ШТА УОПШТЕ ЗНАЧИ ПАД ОД ШЕСТ ПОЕНА?

V-Demје Србију са око 30 спустио на 24.

То изгледа као драматично погоршање.

Али V-Demне мери шест нових јединица корупције.

Он користи експертске проценеразличитих облика политичке и јавносекторске корупције.

Још важније, његова методологија омогућава да ново издање базе промени и раније вредности.

Зато:

30 → 24

не значи:

„Србија је за годину дана постала шест поена корумпиранија.“

То значи да је експертска и статистички обрађена процена постала лошија.

То је важна разлика.

WORLD JUSTICE PROJECT (WJP): ОПЕТ СЕ ВРАЋАМО НА ЕКСПЕРТСКУ ПРОЦЕНУ

World Justice Project (WJP)даје Србији 28.

И овај извор има веома озбиљну и развијену методологију.

Али за део који улази у CPIкористе се експертске процене о злоупотреби јавне функције у извршној власти, правосуђу, полицији и законодавној власти.

Дакле, поново није реч о директном мерењу.

Експерти процењују.

То не чини оцену безвредном.

Али је важно знати шта она представља.

КО ФОРМИРА ПЕРЦЕПЦИЈУ?

Ово је можда најважније питање целог текста.

Експерти читају:

• извештаје Европске комисије
• домаће и стране медије
• истраживања невладиних организација
• анализе академске заједнице
• извештаје међународних институција
• ставове власти
• ставове опозиције
• ставове пословне заједнице

Све то заједно ствара информационо окружење у којем се формира перцепција једне земље.

То не значи да је CPIполитички намештен.

За такву тврдњу нема доказа.

Али значи да држава мора да води рачуна не само о томе шта ради, већ и о томе да ли су њени резултати довољно видљиви.

А Србија у том погледу можда има проблем.

Много се говори о аферама, а знатно мање о институционалним променама које су већ спроведене.

Много се говори о политичким сукобима, а мање о европским процедурама које српске институције свакодневно примењују.

Много се говори о слабостима, а мање о областима у којима Србија већ годинама функционише у истом регулаторном систему са европским државама.

А ако индекс мери перцепцију, онда је и то важно.

СРБИЈА НЕ ТРЕБА ДА ОДБАЦИ CPI– АЛИ НЕ ТРЕБА НИ ДА ПРИХВАТИ ЕТИКЕТУ БЕЗ ПИТАЊА

Најлакше би било рећи:

„CPIније важан.“

То не би било тачно.

Ако међународни експерти Србију виде лоше, држава треба да зна зашто.

Али исто тако није добро број 33 третирати као непогрешиву меру стварне корупције.

Јер он то није.

Србија већ има низ система који показују институционални напредак:

• електронске јавне набавке
• јавно доступну документацију
• енергетску регулативу усклађену са европским правилима
• сертификацију оператора
• међународни надзор у кључним инфраструктурним секторима
• нове интерконекције
• транспарентније механизме доделе капацитета
• све већу интеграцију са европским тржиштима

То не значи да је посао завршен.

Али значи да Србија данас није иста држава као пре петнаест или двадесет година.

И управо зато је важно да се, поред критика, у међународним проценама виде и резултати.

ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА ЗАИСТА КОРУМПИРАНИЈА ОД ЦРНЕ ГОРЕ, МОЛДАВИЈЕ, АЛБАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ?

На основу CPI-ја можемо рећи само једно:

Србија је данас лошије перципирана.

То је чињеница.

Али није исто што и тврдња:

„Доказано је да у Србији има више корупције него у све четири наведене државе.“

Такав закључак CPIсам по себи не може да докаже.

Молдавија и даље има озбиљне проблеме у правосуђу.

Албанија и даље има патронажне мреже.

Црна Гора и даље има дуге и сложене поступке.

Северна Македонија и даље има ограничен број коначних пресуда у великим случајевима.

Али све четири државе у одређеним областима добијају снажан кредит за правац реформи и политичку вољу.

Србија, са друге стране, има и значајне институционалне резултате који нису ствар перцепције: електронске јавне набавке, регулаторне процедуре, сертификацију оператора, примену европских правила и међународно проверљиво извештавање. Питање је колико се такви мерљиви резултати виде у коначној оцени.

Зато се намеће још једно, можда и најнепријатније питање:

Да ли би Србија била боље перципирана када би и њен шири политички правац био ближи доминантним очекивањима европских институција? То не можемо доказати. Али када значајан део индекса почива на експертским проценама политичке воље, институционалног правца и квалитета власти, питање утицаја шире политичке слике земље сасвим је легитимно.

Вероватно ни тада не бисмо постали Данска. Али није тешко претпоставити да би Србија била приметно боље перципирана.

А онда долази друго питање: колику политичку тежину уопште треба давати бољем ЦПИ резултату ако не можемо јасно раздвојити оцену стварних институционалних резултата од шире експертске перцепције политичког правца једне земље?

33 НИЈЕ МЕРА „КОЛИЧИНЕ КОРУПЦИЈЕ“

Србија има 33.

Албанија 39.

Северна Македонија 40.

Молдавија 42.

Црна Гора 46.

Данска 89.

Нико нема 100.

То није случајност.

CPIне мери свет у којем су једни потпуно чисти, а други потпуно корумпирани.

Он мери разлике у перцепцији интегритета јавног сектора.

То је користан показатељ.

Али га треба читати управо онако како му име каже.

Као индекс перцепције.

Не као судску пресуду.

Не као математички доказ да је једна земља тачно толико корумпиранија од друге.

Зато, када следећи пут чујемо:

„Србија је 116. најкорумпиранија држава света“

вреди додати једну реч која се сувише често изостави:

перцепција.

И тек онда погледати шта Србија заиста ради.

Јавне набавке.

Регулаторе.

Енергетику.

Европска правила.

Међународни надзор.

Реформе.

Конкретне институционалне резултате.

Јер Србија свакако треба да настави да поправља оно што не функционише.

Али исто тако има право да тражи да се оно што је урађено види, измери и вреднује истим аршином као код других држава.

То није одбрана корупције.

То је захтев за прецизнијим и праведнијим читањем једног индекса.

Погледајмо податке.
Погледајмо критеријуме.
Погледајмо шта је држава већ урадила.
И тек онда донесимо закључак.